Хрвоје Класић: Храбро раскринкава пошаст повијесног ревизионизама у Хрвата

Хрвоје Класић

Класић показује да су чињенице битне, а не по оној – ако нам не одговарају, утолико горе по чињенице. Зато многима иде на живце.

Недавно је објавио нову књигу „Црвено на црно“ као наставак књиге „Бијело на црно“, а у обје су сабране његове колумне

Хрватску повијест многи овдје схваћају попут купње у самопослузи, узима се само оно што у даном тренутку треба и пролази, а оно што не одговара неће нити погледати, мада се без тога не може направити укусан ручак – каже Хрвоје Класић, један од најпознатијих и најпризнатијих хрватских повјесничара, о тугаљивом и политикантском односу Хрвата према властитој повијести.

Хрвати имају дијагнозу, њих јако боли повијест. У Хрватској нема ништа актуалније и занимљивије од „вијести“ из прошлости. Класић је недавно објавио нову књигу „Црвено на црно“ као наставак књиге „Бијело на црно“, а у обје су сабране његове колумне објављене на порталу Нет.хр.

Он смјерно, знанствено и храбро раскринкава и разложно тумачи пошаст повијесног ревизионизама у Хрвата, који желе сву хрватску повијест подредити искључиво идеолошким, дневнополитичким потребама, а и оно најгоре прилагодити лакировкама особних биографија те прању властитих „гријеха“ југомладости. Класић понекад дјелује попут усамљеног и напуштеног јунака који настоји унијети ред у тај намјерно изазван параповијесни каос. Аутор је важних књига о бурној 1971. или некадашњим политичким првацима попут Мике Шпиљка, а његову, донедавно бункерирану серију „НДХ“ управо гледамо на ХТВ-у.

У њој даје кируршки прецизан пресјек и увид у суштину и срж те срамотне епизоде хрватске прошлости која је већ изазвала велике реакције и расправе јавности. Хрвати обожавају расправљати о својој повијести која је, за разлику од осталих сегмената друштва, прилично жива те подложна честим промјенама, реформама и разрадама, али и каламбурим тумачењима.

Зато се Класић брине да не срљамо у то да оправдамо нешто што се не може оправдати или игнорирамо контекст збивања неког догађаја само зато што нам не паше. Класић показује да су чињенице битне, а не по оној – ако нам не одговарају, утолико горе по чињенице. Зато многима иде на живце.


Јутарњи лист, Хрватска

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *