Младоознаши су уочи митровских Задушница оскрнавили споменик жртвама старих ознаша, манијачних убица који су себе називали антифашистима, да би скрили чињеницу да су били анти-срби
Пише: Борис Субашић
НОВИ ознаши, наследници Брозовог тајног одреда за ликвидације без суда и права на одбрану, стрељају у Београду. За сада пуцају бојом у слике, али нема сумње да би радо решетали људе, наравно оне који не могу да се бране, баш као и њихови узори који су 1944. и 1945. тако побили десетине хиљада Срба.
Злочиначка идеја је у њиховим главама, остало је само да им се пружи прилика да почну са егзекуцијама под окриљем неке Коминтерне нашег доба. Размишљају на исти начин као ознаш који је у октобру 1944. бануо у опустели Бели двор и пуцао у чело фреске Христа у дворској капели, а затим кренуо у стрељање хиљаду људи који су без суда побијени у Лисичијем потоку испод Белог двора.
Младоознаши су уочи митровских Задушница оскрнавили споменик жртвама старих ознаша, манијачних убица који су себе називали антифашистима, да би скрили чињеницу да су били анти-срби. Њихови наследници су своје недело потписали као антифа, такође да би сакрили прави мотив, мржњу према Србима. Нису то први острвљени србомрсци. Имали су претходнике међу Османлијама које су копале очи српским фрескама, а затим и Србима. Претече су им биле и усташе које су палиле српске цркве са српским народом заточеним у њима.
Ни стрељање слике генерала Младића није изузетак. Османска улема је наређивала уништавање фресака српских светих владара и ратника, земаљских и небеских, а исто је радила хабсбуршка царица Марија Терезија. Следили су их комунисти који су, на пример, олтаре фрушкогорских манастира, које су преживели НДХ, претварали у свињце, а од прокупачке Југ Богданове цркве који ни Бугари нису дирали, направили пијачни јавни тоалет.
Време је пресудило ко је био у праву. Безначајна имена скрнавитеља су занавек заборављена, а хероји и светитељи вечно живе.
