Kлиматске промене, ефекат стаклене баште, глобално загревање су само неке од тема које све ћешће покрећемо данас када је природа почела жестоко да нам узвраћа ударац. Налазимо се пред изазовима како да трансформишемо наша друштва, државе, екомоније и како да се прилагодимо да идеја енергетски неутралног континента постане наша стварност. Можемо ли излечити планету и спречити климатску катастрофу? Покушај да се одговори на ова питања са упутствима стручњака налази се у Новом зеленом договору.
У последњих сто година највише као последица индустријализације, различитих активности човека, његове похлепе и безобзирне експлоатације природе, повећала се просечна температура на Земљи. Пре свега због ефекта стаклене баште, који настаје због великог емитовања штетних гасова у атмосферу. Најкраће, топлота од Сунца пада на Земљу, одакле се одбија и највећим делом одлази далеко. Међутим, атмосферски омотач који је пун штетних гасова ту топлоту задржава, баш као у стакленој башти, што резултира повећањем температуре на нашој планети.
Многи научници су забринути јер сматрају да ефекат стаклене баште може да доведе до глобалног загревања које би имало катастрофалне последице. На срећу најгори сценарио се још увек није догодио, али смо већ сведоци великих суша, пожара од Амазоније до Аустралије, отапања глечера, повећања нивоа мора, поплава, екстремних врућина, природних непогода… Нестају биљне и животињске врсте, због велике загађености ваздуха милиони људи се разбољева и умире. Генерални секретар УН Антонио Гутереш упозорава речима: „Човечанство ратује с природом, и то је самоубилачки! Природа увек узвраћа ударац, и то све, чини се, већом снагом и бесом. Биодиверзитет се урушава. Милион врста је у опасности од изумирања. Екосистеми нестају пред нашим очима.”
Све те промене утичу на животе 7 милијарди људи, на економију, на нашу децу, биљне и животинска врсте, воде, људска права, емиграцију… Поред свих недаћа које отварају врата екстремним последицама, крајем 2020. године светом је завладала пандемија изазвана корона вирусом. Иако се у време закључавања, када је цео свет на кратко стао, смањила емисија угљеника за 17 % показало се да ипак не можемо да одахнемо. Наиме чак и када су транспорт, трговина и индустрија смањени, постојећи ниво угљен-диоксида у атмосфери остао је скоро исти.
Без сумње главни кривац свих промена је човек који очигледно не зна климатску математику сабирања и одузимања. Најгори сценарио би био да живот људи на планети више не буде могућ, јер природа ипак има своје сурове законе и рокове. Зато уколико желимо да опстанемо неопходно је да предузмемо нешто конкретно и то одмах! Дошли смо до тога да морамо да се доведемо у ред, да усвојимо правила понашања која ће нам помоћи да очувамо и обновимо нашу напаћену природу. Дакле, морају се учинити велике системске промене, нарочито на пољу производње енергије која је највећи загађивач.
Политички кораци за спас планете
Европска комисија је 11. децембра 2019. године представила Европски зелени договор (Греен Деал), пројакат чији је циљ стварање климатски неутралне Европе до 2050. године. У питању је план акција којима ће се повећати ефикасност коришћења ресурса преласком на чисту, циркуларну економију, зауставити климатске промене, смањити загађење и очувати биодиверзитет, уз то да ни једна регија, ни једна особа не буде запостављена и искључена из овог плана. У октобру 2020. године током самита Берлинског процеса у Софији, владе шест земаља западног Балкана обавезале су се да ће спровести „Зелену агенду за Западни Балкан“ као конкретан план за проширење Зеленог договора на Југоисточну Европу.
„Европски зелени договор је наша нова стратегија раста – за раст који даје више него што одузима. Показује како трансформисати наш начин живота и рада, производње и коришћења, тако да живимо здравије и своје пословање учинимо иновативним. Сви можемо бити укључени у транзицију и сви можемо имати користи од прилика. Помоћи ћемо нашој економији да постане глобални лидер тако што ћемо се кретати први и брзо се кретати. Одлучни смо да успемо због ове планете и живота на њој – због природног наслеђа Европе, биодиверзитета, наших шума и мора. Показујући остатку света како да буде одржив и конкурентан, можемо убедити остале земље да крену са нама“, каже председница Европске комисија Урсула фон дер Лајен.
Шта је Нови зелени договор?
У питању је план развоја настао од стране различитих активиста, прогресивних економиста, синидката, политичара… који слушају науку која упозорава да климатска криза прети да угрози нашу егзистенцију. Постоји већ десетак година и даље је прилично нов. Али је 2019. године изашао у први план када су се социјалисти у САД-у заинтерсовали за ово питање. Идеја која је деловала неодрживо добила је све већу подршку. Научници су причали о климатским променама и упозоравали о последицама још 70-тих и 80-тих година, али се политичарима то тада није чинило као важна тема. Ако кренемо од тога да је главни задатак Владе да заштити безбедност својих грађана, поставља се питање како ће нас заштитити од велике природне катастрофа ако се она деси. Влада треба да нам помогне да променимо начин на који живимо, начин на који производимо ствари… И на те изазове не треба гледати као напроблеме него као нове могућности за грађане и друштво.
„Европски зелени договор је прилика за побољшање здравља и добробити људи трансформацијом постојећег економског модела. У питању је план како смањити штетне емисије, обновити наше природно окружење, заштитити животиње, створити нове економске прилике и побољшати квалитет живота свих грађана… У овој причи нема изузетака, сви имамо важну улогу и свака индустрија и држава треба да буде део ове трансформације. Штавише, наша одговорност је да осигурамо да је ова транзиција праведна транзиција, и да нико не заостаје док испоручујемо Европски зелени договор“, наводи потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс.
Европски зелени договор представља потребне инвестиције и расположиве алате за финансирање и објашњава како да се осигура праведна и свеобухватна транзиција. Овај план покрива све секторе економије, посебно транспорт, енергетику, пољопривреду, грађевину и индустрије попут челика, цемента, ИKТ-а, текстила и хемикалија.
Главни делови Новог зеленог договора
1. Смањити штетне емисије што значи престати са ископавањем и коришћењем фосилног горива и прећи на 100 % чисту енергију. Доносиоци одлука би требало да развију и примене национални план за укидање угља из термоелектрана, уведу највише стандарде за контролу загађења у већ постојећим термоелектранама, укључе здравствени сектор приликом развоја енергетских и климатских политика и питања, узму у обзир ефекте по јавно здравље приликом развоја енергетске и климатке стратегије, да се у будућности не планирају нове термоелектране, као и да се смањи коришћење угља за грејање домаћинстава.
2. Створити нове економске прилике, нова радна места као што су нови зелени послови везани за органску храну, соларну енергију, рециклажу, едукацију, чување деце, старијх особа… који не загађују околину, а доприносе здравијем и срећнијем животу. Мора се посебно водити рачуна о људима који већ раде у областима који су највећи загађивачи и обезбедити им праведну трензицију. Владе би требале да буду окренуте као обичним људима, а не ка богатим корпорацијама.
3. Заштита животне средине (чиста вода, ваздух, зелене површине… све што побољшава квалитет наших живота)
4. Промовисати глобалну правду. Борба против климатских промена и заштита животне средине је заједнички подухват, где све регије и државе чланице не почињу од исте тачке. Један од ставова је да богате земље имају моралну одговорност да помогну најсиромашнијима да граде фер и чисту привреду. Земље у развоју годинама оптужују најбогатије државе које су прве почеле да загађују атмосферу да треба да преузму део одговорности и терета. Дакле, НЗД има задатак да се бави еколошком, климатском, али и кризом једнакости.
Одакле потиче идеја
Само име се односи на Неw Деал национални програм председника Френклина Рузвелта који је спровођен од 1933. године до 1938. године у САД-у. Циљ је било оживљавање привреде због тешких последица Велике депресије. Kапиталисти нису желелели да учествују јер нису видели профит у томе, па је држава преузела контролу над економијом што се на крају показало као добар потез. Програм је подразумевао извођење јавних радова о трошку државе, давање повољних кредита фармерима, као и државну контролу привреде, нарочито контролу цена. Рузвелт је веровао да држава треба активно да учествује у економским процесима и да помогне својим грађанима да преброде кризу. Идеја је била да се створе нова радна места, да се оживи економија. Између осталог Влада је платила радницима да саде дрвеће, да изграде инфраструктуру, железницу, давали су стипендије различитим уметницима да стварају уметничка дела. Драстично је смањен број незапослених. Овај пример иако није био савршен показује да Влада мора да ради у интересу већине, а не само за финансијски сектор. Наравно много тога се променило од тада али је Неw Деал из 30-тих и даље одличан пример како држава може када хоће да брине о својим грађанима.
Храбра или богата Влада
Kључно питање које сви постављају је одакле ће доћи новац за овај пројекат значајан за опстанак планете. Владе обично кажу да новца нема. Међутим стручњаци тврде да није неопходно да имамо богату Владу, већ је важно да имамо храбру Владу. Британска економисткиња и саветница бројих Влада и организација Анн Петтифон у својој књизи Тхе Цасе фор тхе Греен Нев Деал тврди да је економска промена потпуно могућа, на основу схватања да су финансије, економија и еко систем чврсто повезани. ГНД захтева посвећеност економији заснованој на правичности и социјалној правди. Стручњаци такође предвиђају да ће ова инвестиција захтевати мобилизацију јавног и приватног сектора. Најмање 25% дугорочног буџета ЕУ требало би да буде намењено климатским акцијама, а Европска инвестициона банка пружиће даљу подршку.
На ком нивоу се дешава?
Зелени договор може да се дешава на националном нивоу као што је био случај у САД-у. Може бити на регионалном нивоу као што је Европски договор. Постоје и удружења попут Ц40 које чини 97 највећих градова који међусобно сарађују на овом пројекту с циљем очувања животне средине. Kолика је њихова моћ говоре подаци да су у поређењу са 2010. годином када је на улицама тих градова било 100 електричних возила данас 66.000 електричних аутобуса. Такође18 метропола је забранило једнократну употребу пластике у односу на 2 из 2010; 82 метрополе је имплементирало бициклистичке руте као саобраћајнице у односу на 21 из 2010; 24 метрополе обезбедиће до 2030. 100 % електричне енергије из обновљивих извора у односу на 5 из 2010. године.
Такође је јако важно освестити да променама на боље може да допринесе и свако од нас. Чувари планете су еколошки освешћени грађани. То може постати свако ко засади дрво, цвеће, ограничи употребу воде, пластике, пестицида, рецикира, паметно купује, користи ЛЕД сијалице, уместо да се вози аутомобилом користи бицикл или шета, чиме доприноси смањењу емисије угљен-диоксида…)
Праведна транзиција
Иако нам је свима у интересу да енергетску транзицију убрзамо, она никако не сме бити стихијска и непланска. Јако је важно да наставимо да говоримо отворено о променема које треба да буду по мери обичног човек. Поучени лошим искуствима око приватизације на овим просторима због које је велики број људи остајао без посла, сада морамо последице нове транзиције свести на минимум, колико год је то могуће. Велики број људи ради у тим областима и егзистенције им зависе од експлоатације енергената којих у будућности морамо да се ослободимо. Ако се то заврши тако што ће неки људи остати без посла то свакако није решење. Никако не треба да урадимо прво имплементацију законодавног оквира, а да онда не знамо шта ћемо са њима. Зато је важно говорити о свему и подржати грађане који су најрањивији у овом процесу. Наћи им нова радна места у новим економским секторима, организовати едукацију, програме који ће им помоћи да превазиђу болан и ни мало лак просец транзиције.
Зелена или црна Србија
Ако имамо у виду да ми у Србији спадамо у најзагађеније градове на свету и колико људи годишње умире од последица загађења, идеја енергетски неутралног континента посебно је важна за нас. Енергетска транзиција и декарбонизација је у региону тек почела и још увек се схвата као наметнута обавеза, а не као прилика за развој. Све државе Западног Балкана су најмање економски развијене европске земље на маргини озбиљних дешавања и промена у свету.
Србија је потписник Оквирне конвеније у УН о климатским променама, ратификовала је Kјото протокол 2018. године и има статус земље у развоју. У складу са својим статусом Србија нема обавезу да смањује емисију гасова са ефектом стаклене баште, али с обзиром да је потписница конвенције и да је ратификовала Kјото протокол наша земља је преузела обавезу утврђивања и спровођење акција које доприносе борби против климатских промена. Србија је такође ратификовала и Париски споразум 2017. године и у обавези је да подноси националне извештаје, али и да изради свој Национално утврђен допринос, на који начин ће се она борити са климатским променама и како ће смањити последице тих промена.
Пут ка кружној еконимији
Први извештај Србије објавље је 2010. године и он је представљао основу за даље акције. Тај Национално утрђен допринос ревидиран је 2015. године. Србија се обавезала да ће до 2030. године смањити емисију штетних гасова за 9,8%. Акценат је стављен на прилагођавање одређених сектора привреде, већи удео обновљиве енергије и обећано је да ће доћи до укидања директних или индиректних субвенција везаних за фосилна горива и да ће линеарни облик економије (произведи – употреби – баци) бити замењен кружном економијом. На жалост све је и даље на нивоу теорије, а у пракси још увек ништа није промењено. Постоје велики напори министарства за Заштиту животне средине с обзиром да је 2019. године оформљена специјална радна група за кружну економију која је израдила документ „Пут ка кружној економији“ али и даље ништа није промењено у пракси.
“Главни проблем што нема координације између власти. Министарство рударства и енергетике се обавезало да ће учествовати у националном доприносу Републике Србије и да ће да учествује у борби против климатских промена. Они објављују извештај о спровођењу националног акционог плана, али како сами наводе ситуација није задовољавајућа иако постоји стални раст изградње нових капацитета који користе обновљиве изворе енергије. Ако све остане само на папиру, Србија неће доживети праведну транзицију. Још један проблем упркос причи о заштити животне средине је отварање нових погона термоелектрана у Србији (Kолубара и Kостолац). Мора што пре да се крене са конкретним акцијама, променама и спровођењем стратегија како би људи који су уплашени за своју будућност, сачували радна места и прешли на нове послове.” закључује чланица Форума младих Европског покрета у Србији, Јелена Ђурић.
Kључно питање је можемо ли постићи зацртане циљеве јер, једно је обећавати на папиру, а сасвим друго је реализација овог тешког плана. Стручњаци тврде да су ови циљеви оствариви само заједничким одлучним ангажовањем. Желимо да верујемо да ће у будућности у Србији да се активирају и грађани и власт, да ће се више радити на подизању свести грађана о климатским променема и значају конкретних акција. На том путу промена морамо бити уједињени сви. Не само влада, него сви ми као грађани, као појединци ако желимо да спасимо планету.
Ако не сада, онда када
На овогодишњемЦОП26 самиту који је саставни део Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама представници из 197 земаља су расправљали о климатским променама и својим плановима за борбу. Пред самит који је одржан у Глазгову сер Дејвид Атенборо упозорио је: „Ако нешто не предузмемо сада, биће касно.“ Позната тинејжерка еко ратница Грета Тунберг рекла је на протестима да је самит ЦОП26 о климатским променама неуспех, да светски лидери не раде довољно, оптужила је Евопу да се лажно представља, да су лицемерни у заштити животне средине, оштро критикујући: „Свет гори, а они држе бла бла гоовре.“ На протестној шетњи коју је организовао шкотски огранак организације Петак за будућност којима је узор ова млада шведска активисткиња, чуо се глас младих који поручују: „Ако не сада, онда када?“, „Не размишљате само о профиту, ослушните шта је планети потребно!“ и „Нема планете Б!“
Kључно питање је можемо ли постићи зацртане циљеве јер, једно је обећавати, а сасвим друго је реализација овог тешког плана. Стручњаци тврде да су ови циљеви оствариви само заједничким ангажовањем. Ако се још увек питате да ли је могуће нешто урадити, мало инспирације може се пронаћи у речима економисткиње Анн Петтифон „Ако смо као друштво могли пре педесет година, са не тако развијеном технологијом да летимо на месец, само да би видели можемо ли то, онда сада када је нешто тако важно у питању као што су животи и будућност наше деце, требали би за њих да можемо да решимо сваки проблем.“
Желимо да верујемо да ће у будућности у Србији да се активирају и грађани и власт, да ће се интензивније радити на едукацији и подизању свести грађана о климатским променема и улози свих нас у томе. Морамо бити уједињени Не само влада, него сви ми као грађани, као појединци ако желимо да до промена дође.
Многобројне су недоумице, неслагања, бројна су питања, теорије, мишљења… али у једном нема дилеме – Kлиматске промене не знају за границе! У овоме смо сви заједно, све нације, различите генерације, сви континенти, и богати и сиромашни, и песимисти и оптимисти… Да бисмо заштитили будућност живота на земљи, не можемо да останемо само на речима. На крају, без обзира да ли планета може да се спаси или не, не постоји друга алтернатива осим да пробамо.
Јелена Ранковић
ddmreza.rs
