Када  идеолог почне с покушајима  разарања Његоша, исто ради да би би се

сломила духовна кичма народа

Радован Радоњић је у последњих тридесет година један од најконзистентнијих идеолога:

–антицрквеног дискурса,

-антисрпске идентитетске реконструкције,

-и културне поткопавачке реторике у Црној Гори.

Кроз њега не говори научник – већ агент идеје.

Његош као архетип и метафизичка тачка идентитета

Његош 1848. године на Цетињу каже Матији Бану: „Треба најприје да се Српство ослободи и уједини. Ја бих тада у моју Пећку Патријаршију, а кнез српски у Призрен. Мени духовна, а њему свјетовна власт над народом слободним и уједињеним“. Први најочигледнији кораци ка уједињењу Србије и Црне Горе у једну државу направљени су склапањем Тајног споразума на Цетињу, 27. септембра 1866. године, између књаза Николе Петровића и књаза Михаила Обреновића. Према том споразуму, после успешног рата против Османског царства који је био усмерен ослобођењу српског народа, Никола се требао одрећи престола у корист књаза Михаила, а Црна Гора припојити јединственој српској националној држави. Члан 2 тог Споразума каже: „У случају успеха, Књаз Црне Горе придружиће Црну Гору српској држави и признати књаза Михаила за владаоца“. Иначе, сви владари из светородне лозе Петровић Његош сматрали су себе Србима. Књаз Данило у свом „Законику“ каже да у „Црној Гори нема никакве друге народности до једине српске“.

Онда је дошао комунизам. Оно што се под Турцима турчило, под комунизмом се црногорчило.

Његош није само писац.
Његош је: духовник, владика, филозоф, законодавац, тврђава моралног и духовног идентитета народа.

Његош је оно што психологија назива архетип сједињене вертикале:

1. -Бог,
2. -част,
3. -земља,
4. -традиција,
5. -жртва,
6. -истина,
7. -заједница.

Када се његова личност прогласи: „масовним убицом“, „великим преварантом“, „материјалистом који бежи од народа“- онда се НЕ говори о Његошу!

То је напад на све што Његош утјеловљује. Циљ је психолошко, духовно расуло!
Народ лишен архетипа постаје расуто стадо  без оријентације, без моралног компаса, без ослонца.

УДАР НА ЊЕГОША = УДАР НА СПЦ

 Његош је био ЦРКВЕН човек: монашког чина, епископ, владика цетињски, пастир и духовни отац народа.

Носио је : молитву, предање, литургијски живот, аскезу и теолошку мисао.

Његошев живот је био „молитва у планини“ – а његово дело богословско-поетска синтеза светосавског духа.

 Удар на Његоша = удар на светосавље

Ко обори Његоша, тај руши:

–Светог Саву, Немањиће, Косовски завет, Ловћен као олтар, сваку везу Црне Горе са православљем.

Зато напад на Његоша увек долази из истог идеолошког извора: лук који циља СПЦ кроз убијање њених симбола.

Радован Радоњић није изолован интелектуалац.
Он припада трострукој матрици:

 Дукљанска академија наука и умјетности (ДУАНУ)

– организација која систематски ради на:

-измишљању „новог историјског наратива“,

-одвајању Црне Горе од српског духовног и етничког корена,

-стварању „дукљанске нације“ као замене за историјску Црну Гору.

Радоњић је академик ДУАНУ, што га јасно позиционира у идеолошко језгро.

 Антиклерикални вокабулар:

Он отворено и констатно изјављује да су:

-„вјерујући универзитетски професори преваранти“

-„друштво којим управља црква је на најнижој степеници“

-СПЦ је „страна окупаторска црква“

То није критика злоупотреба.
То је систематска теорија рушења Цркве као институције.

Идентитетски инжењеринг

Радоњић кроз интервјуе доследно:

–негира српски идентитет Црне Горе,

-своди идентитет на „човјека без коријена“,

-промовише дукљанско-грађанистички модел „нове нације“.

Ово није случајност.
То је политичка агенда-пројекат.

РАСКЛАПАЊЕ ЦИТАТА – ПРОПАГАНДНА МЕТОДА НАЈВИШЕ СНАГЕ

Његов цитат о Његошу:

„масовни убица, велики преварант, материјалиста који бјежи у иностранство док народ умире“

је идеолошка формула састављена у лабораторији пропаганде, како би се наметнула као наратив

Има елементе:

Криминализације („масовни убица“)

Стављаће га на исту раван са злочинцима, што убија морални ауторитет симбола.

Морална деградације („велики преварант“)

Чак и ако би био светац, сада се приказује као преварант.

 Материјалистичка стигма („новчар, статус“)

Циљ: лишити га узвишености.

Анти-патриотска љага („бјежи у иностранство“)

Убацује семе сумње:

„Он није био са народом“. (?!!!?)

Емоционални притисак („народ масовно умире“)

Ствара осећај издаје,  без обзира на историјске чињенице.

Циљ пројекта

-Уништавање архетипа.
-Одузимање светлости симболу.
-Ликвидација духовног ослонца.

СУШТИНА ЈЕНОГ ОД ИЗВОЂАЧА ПРОЈЕКТА:

 Борба против сваке духовне вертикале

Радоњићев језик:

–отворено дискриминише вјерујуће људе,

-понижава сваку религијску амбијенталност,

-Цркву поставља као противника народа.

Теолошки гледано, то је духовни нихилизам унакажен као просвећеност.

У његовом погледу човјек није икона Божја —већ је човек „празан ентитет“ без порекла.

 Механизам колективне деморализације

Има три фазе:

–Фаза 1: Удар на симболе (Његош, СПЦ).

-Фаза 2: Расипање идентитета.

-Фаза 3: Уношење новог идентитета.

Ово је познато у психологији масовне манипулације:

„Да би се променио народ, мора се прво променити његова меморија.“

ШТА СЕ ЗАИСТА ЖЕЛИ ПОСТИЋИ?

 Уништење историјског памћења

Без Његоша нема Ловћена.
Без Ловћена нема духовне Црне Горе.
Без духовне Црне Горе нема историјске — постоји само идеолошка.

Уништење црквеног континуитета

СПЦ је кичма.
Ко жели нову нацију – мора уништити кичму.

 Увођење идеолошке мимикрије уместо идентитета

„Човек без корена“ = човек којим други управљају.

Политички циљ: нови човек, нова нација, нова историја

Радоњић није аутор.
Он је инструмент.

Удар на Његоша је удар на душу.
Удар на СПЦ је удар на памћење.
Удар на корен је удар на будућност.

Ко стоји иза Радоњића -стоји иза пројекта разарања:

–српског предања,

-православне вертикале,

-народног самопоуздања,

-и историјске истине.

Човек снује, Господ одлучује!

„Покољења дјела суде, што је чије, дају свима“