Градоначелник Новог Пазара Аћиф Хаџиахметовић, познатији као Аћиф-ефендија, је после рата осуђен и стрељан због ратних злочина и сарадње с окупатором.
Аћиф је био један од твораца Велике Албаније и оснивач муслиманско-албанске полиције, наредио је ликвидацију више стотина овдашњих Срба, паљење десетина српских села и предају Немцима свих Пазарских Јевреја.
Доласком Немаца, који су у Новом Пазару дочекани цвећем, и проглашењем Велике Албаније дошли су и црни дани за овдашње Јевреје. Пре него што су Немци ушли у Нови Пазар, сваки Јеврејин био је унапред регистрован, а за то се побринула агентура Гестапоа и Абвера коју је, заједно са још неколико Новопазараца, водио електричар Стеван Фишер, војвођански Немац.
Током 1941. године Јевреји су трпели страшна малтретирања и понижавања, али нису убијани, њихов положај делимично је поправљен у другој половини исте године када су се Немци привремено повукли из града, али и даље су били обележени, нису смели да се крећу, а сву њихову имовину преузели су тадашњим властима блиски Новопазарци. Немци су однели све драгоцености.
Како пише др Ејуп Мушовић, немачки фашисти вратили су се у Нови Пазар 7. децембра 1941. године, а већ крајем марта 1942, на јеврејски празник Пурим, сви Јевреји су ухапшени и затворени у новопазарску тврђаву где су их чували СС-полицајци и албански жандарми.
Три дана касније колона Јевреја, где су били старци, жене и тек рођена деца, кренула је у пратњи жандарма према Рашки. Жене су врискале и запомагале, а једна је својим суграђанима, који су немо посматрали страшне сцене, успела да довикне: „Људи, видите ли шта нам раде.“ Јевреје су у Рашкој утоварили у вагоне и одвезли у логор Сајмиште где су сви до једнога убијени. Председник Јеврејске општине Мошо Бахар, стар и немоћан, пао је током пута и одмах је стрељан на лицу места.
Осим једног броја Новопазараца, јеврејском имовином овајдили су се Немци, Бугари, па чак и усташе које су дошле да на Пештеру покупе стоку коју су Јевреји дали на чување својим пријатељима муслиманима. Од свих новопазарских Јевреја, рат је преживело 18 душа, махом оних који су се затекли у Сјеници и Тутину, јер су ове две општине припадале италијанској окупационој зони. Када су 1943. године Италијани напустили Сјеницу, Јевреји су кренули за њима према Подгорици, тамо су их Немци спровели у логор Берген-Белзен, али су преживели и после рата отишли у Израел. Само један је остао у Албанији. После Другог светског рата у Новом Пазару су остале да живе само две јеврејске породице Моша и Арона Ментус (Ментовић), Арон је са својима касније отишао у Израел, а Мошо у Београд. Данас у Новом Пазару више нема Јевреја, њихово гробље је оскрнављено и узурпирано, а синагога је оштећена и такође узурпирана.
Франкфуртске вести
