Свети Георгије, један од најпоштованијих светитеља Истока и Запада, пострадао је у време најжешћих прогања хришћана под римским царем Диоклецијаном. Ово време (крај ИИИ и почетак ИВ века) назива се „Доба великих мученика“.
Диоклецијан и његов зет Максимилијан водили су систематски, строго организован прогон, желећи да униште хришћанску заједницу која је већ била снажно присутна у војсци и провинцијама царства.
Управо у тим околностима појављује се Георгије:
Мучеништво и сведочанство
Део о Георгијевом страдању описан је у више раних „Страдања“ (Пассио Санцти Георгии). Иако су касније допуњавана, њихово језгро потиче из ИВ века.
Према тим изворима, Георгије је:
-одмах лишен части и имања,
-бачен у тамницу,
-подвргнут страховитим мучењима – точку, гвожђу, ломљењу костију,
-чудесно исцељиван благодаћу Божијом пред лицем мучитеља,
-привео многе у веру својим трпљењем.
-син угледног римског официра,
-одрастао у Кападокији, у побожној хришћанској породици,
-већ у младости напредовао у војној служби,
Упркос свему, он није одступио ни једном.
На крају је погубљен мачем. Дан његовог мученичког страдања – 23. април по старом календару (6. мај) – Српска Црква слави као Ђурђевдан.
Након победе хришћанства – Константиново време
Велики преокрет за хришћане наступио је за владавине цара Константина Великог, који је 313. године Миланским едиктом отворио врата слободног исповедања вере.
Цркве светим мученицима грађене су широм Римске империје, па и Светом Георгију, чији је култ већ теко снажно растао.
Један од најстаријих и најпознатијих храмова Св. Георгију подигнут је у Лиди (Диосполис), у Палестини, недалеко од места где је био затворен и где је пострадао. Изградњу овог храма предање везује за свету царицу Јелену, мајку Константина Великог.
Управо овај храм ће касније постати центар празника Ђурђиц.
Поруга, рушење и поновно подизање храма
Након Константинове смрти, унутрашње борбе у хришћанском свету и јачање аријанске јереси довели су до нових потреса. Када је на престолу био Јулијан Отпадник (361–363), који је желео да обнови паганство, многе хришћанске светиње биле су порушене или оскрнављене.
Према предању, управо у време Јулијана или у време локалних прогона, храм Светог Георгија у Лиди беше:
-опљачкан,
-запаљен,
-оскрнављен,
-делимично сравњен.
Вера народа није могла да поднесе гажење спомена великомученика. Већ убрзо након Јулијанове смрти, хришћани су се организовали и приступили обнови храма Светог Георгија.
Ова обнова била је не само грађевинска, него и духовни знак победе над безбожјем и отпадништвом.
Због чега је установљен празник Ђурђиц
У спомен обнови храма у Лиди, Црква је установила посебан празник:
„Обновљење храма Светог великомученика Георгија“ – Ђурђиц
То је празник:
–духовне обнове,
-победе вере над страхом,
-васпостављања светилишта,
-памћења мученичког подвига,
-заједничког сабирања народа око светиње.
За разлику од Ђурђевдана (дана страдања), Ђурђиц је празник живог присуства Светог Георгија у Цркви – празник његове непрестане помоћи, заштите и молитвеног дејства.
Ширење празника у византијској и српској традицији
Празник Ђурђица унесен је у византијске календаре већ у ИВ–В веку, а одатле и у све православне народе.
У Србији се празник утврђује у Немањићкој држави, у време када су храмови Светом Георгију подизани као једни од најзначајнијих – пример:
–Ђурђеви Ступови у Расу (1171) – задужбина Св. Стефана Немање,
-цркве у Топлици и Поморављу,
-бројни локални храмови посвећени Светом Георгију као заштитнику ратника, сточара и путника.
У народу се празник усталио као зимски Георгиевдан, дан сабора и пашњачког обичајног календара, али пре свега као дан молитвене заштите и породичне славе.
Празник обновљења храма ђУРЂИЦ нас подсећа да
Храм се може срушити, али вера се не може угасити.
Где је мученик пострадао, тамо Бог показује Своју силу.
Обнова цркве је и обнова човека.
Светитељ живи – не у камену, већ у народу који га поштује.
Као што је храм у Лиди био обновљен после поруге, тако и сваки човек може бити подигнут:
–из духовног пада,
-из заборава,
-из раслабљености,
-из препуштености духу овога света.
Ђурђиц је празник унутрашње победе над сопственим рушењем.
Празник подизања душе.
Празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија стоји као живи спомен:
–сећања на мучеништво,
-победе над прогонима,
-духовне обнове Цркве,
-непрекинутог присуства Светог Георгија међу вернима.
Свети великомучениче Георгије, моли Бога за нас, да обнови нашу веру као што је обновљен твој свети храм!
